Severni tok 2 i zašto je toliko sporan?
HRONOLOGIJA SKORIJIH RAZMIRICA NA RELACIJI RUSIJA-UKRAJINA OKO GASA
Gasovod iz pakla?
Pre-Lay Survey A pre-lay survey will be performed before pipeline installation to confirm that the route is satisfactory.
360 pipes have to be delivered to the pipelay vessel every day.
Pipe Carrier Vessel Pipes weighing up to 24 tonnes each are shipped to the pipelay vessel from a number of stockyards located along the route.
Post-Lay Survey As it touches down on the seabed, the pipeline is monitored to ensure that it is correctly positioned.
Remotely operated vehicle (ROV) Fitted with sensors and instruments including cameras transmits information from the seabed directly to the survey vessel.
>1,000 people work on the vessels simultaneously.
Pipelay Vessel This is a floating factory where the pipes are received from carrier vessels, welded together, and then laid in sections on the seabed.
5 najdužih podvodnih gasovoda 1. Severni tok 2: 1,230 km 2. Severni tok 1: 1,224 km Od Rusije do Nemačke 3. Langeled: 1,166 km Od Norveške do Velike Britanije 4. Franpipe: 840 km Od Norveške do Francuske 5. Ihtis Eksport: 889 km Od Timorskog mora do Australije
➜
Finansiranje projekta Ukupni troškovi projekta procenjenuju se na 9,5 milijardi evra (11 milijardi američkih dolara). Svaka evropska kompanija koja učestvuje u projektu obezbediće po 950 miliona evra za finansiranje projekta. Gasprom jeste i ostaće jedini akcionar kompanije koja je vlasnik projekta: Nord Stream 2 AG Gasprom: 4,75 milijardi € Rusija Shell: 950 miliona € Velika Britanija/Holandija OMV: 950 miliona € Austrija ENGIE: 950 miliona € Francuska Uniper: 950 miliona € Nemačka Wintershall: 950 miliona € Nemačka
Takođe: Ruda gvožđa: 1.550.000 tona Agregat i cement: 450.000 tona Metalna žica: 43.000 tona
KOOPERATIVNI
U slučaju nekooperativnog scenarija, Bugarska, Rumunija, Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina mogle bi biti pogođene ozbiljnim deficitom u snabdevanju od 40 odsto i više.
Kooperativni scenario podrazumeva da zemlje članice EU zajedno rade na tome da se manjak gasa ravnomerno rasporedi među susednim državama članicama.
NEKOOPERATIVNI
Kontroverze Kada bude izgrađen 2019. godine, ruski gasovod će na nemačkoj ruti koncentrisati 70 odsto ukupne količine gasa koju Rusija prodaje Evropskoj uniji. To će omogućiti Rusiji da zaobiđe Ukrajinu i praktično odseče članice EU poput Poljske ili Baltičkih zemalja. Projekat bi potencijalno mogao biti katastrofalan po Ukrajinu, koja od naknade za tranzit ruskog gasa godišnje ubira prihod od oko 3 milijarde američkih dolara.
Belorusija ➜ Litvanija Belorusija ➜ Poljska Rusija ➜ Finska Rusija ➜ Estonija Rusija ➜ Letonija Rusija ➜ Nemačka Rusija ➜ Turska Ukrajina ➜ Poljska Ukrajina ➜ Slovačka Ukrajina ➜ Mađarska Ukrajina ➜ Rumunija
Izvor: Evropska komisija
Kapacitet (u milijardama m3)
10.2 37.7 7.8 2.3 6.3 55 16 4.2 72.2 19 23.8
TRANZIT RUSKOG GASA
80-100
<10%
SCENARIJI U SLUČAJU PREKIDA
60-80
Source: European Commission
20-60
Udeo prekida potražnje, u slučaju šestomesečnog prekida isporuke.
10-20
1. januar 2006. Rusija prekida celokupnu isporuku gasa koji prolazi kroz teritoriju Ukrajine zbog spora oko plaćanja.
Mart 2008.   RRusija smanjuje isporuke gasa kroz Ukrajinu.
Ukrajinski zvaničnici su u početku negirali ove optužbe, međutim, kasnije je državna energetska kompanija Naftogas priznala da je gas namenjen drugim evropskim zemljama zadržavan i korišćen za domaće potrebe.
Jun 2010.      Arbitražni sud u Stokholmu doneo je presudu po kojoj ukrajinski Naftogas mora da vrati 12,1 milijardu kubnih metara gasa kompaniji RosUkrEnergo, sa sedištem u Švajcarskoj u kojoj Gasprom ima 50% vlasničkog udela.
Januar 2009. Prekidi u isporuci gasa u mnogim evropskim zemljama, 18 članica EU prijavljuje značajno smanjenje u isporukama gasa kroz Ukrajinu iz Rusije, u pojedinim slučajevima i kompletan prekid u isporuci.
Novembar 2015.      Vlada Ukrajine objavila je da je prestala da kupuje gas od Gasproma zato što Kijev može da nabavi jeftiniji gas od drugih dobavljača. Gasprom prekida isporuku gasa Ukrajini.
Septembar 2009.   Zvaničnici obe zemlje tvrde da je situacija pod kontrolom i da neće više biti sporova oko isporuke gasa.
Oktobar 2007. Nastaje novi spor oko dugovanja Ukrajine za isporučeni gas.
4. januar 2006. Isporuka gasa je obnovljena nakon što su Rusija i Ukrajina postigle sporazum.
April 2010.    Predsednik Rusije Dmitrij Medevedev i predsednik Ukrajine Viktor Janukovič potpisuju sporazum u kome Rusija pristaje na smanjenje cene prirodnog gasa koji se isporučuje Ukrajini za 30 procenata u zamenu za dozvolu da produži zakup svoje glavne pomorske baze u ukrajinskom delu Crnog mora u Sevastopolju na Krimu na još 25 godina, uz mogućnost produžetka na dodatnih 5 godina.
Mart 2005. Rusija tvrdi da Ukrajina ne plaća za isporučeni prirodni gas, već izvlači zalihe namenjene za izvoz u EU.
Jun 2014.    Gasprom tvrdi da dug Ukrajine prema ovoj kompaniji iznosi 4,5 milijardi američkih dolara i obustavlja isporuku gasa Ukrajini. Nakon višemesečnih trilateralnih pregovora između EU, Ukrajine i Rusije, sporazum je postignut 30. oktobra 2014.
Oktobar 2009. Nastaje novi spor oko količine gasa koje bi Ukrajina trebalo da uvozi iz Rusije u 2010. godini. Kako je Ukrajina pogođena recesijom, nastoji da uveze manje gasa u predstojećoj godini zbog smanjenih potreba za gasom u industrijskoj proizvodnji. Međutim, Gasprom insistira da Kijev ispuni svoje ugovorne obaveze.
Norveška: 37%
Drugi: 7,7%
Izvor: Međunarodna agencija za energetiku (IEA), World Energy Outlook 2016.
UVOZ PRIRODNOG GASA U EU 2017
Alžir: 12,7%
37% Rusija
Izvezla 210,2 milijarde m3 gasa u 2017. godini – procenjena vrednost 38 milijardi američkih dolara.
Katar: 5,6%
25%
25%
32,6%
14,6%
Ugalj
14%
2014
1990
17,2%
Nuklearna energija
28%
21,9%
* Obnovljivi izvori energije | Izvor: Međunarodna agencija za energetiku (IEA), World Energy Outlook 2016.
Gas
Nafta
4,5%
O.I.E*.
2035
15%
18%
37,5%
13,7%
8%
UDEO GASA U ENERGETICI EU (%)
50
Austrija Belgija Bugarska Hrvatska Kipar Češka Republika Danska Estonija Finska Francuska Nemačka Grčka Mađarska Irska Italija Letonija Litvanija Luksemburg Malta Holandija Poljska Portugal Rumunija Slovačka Slovenija Španija Švedska Ujedinjeno Kraljevstvo
0%
75
U KOJOJ MERI ZEMLJE EU ZAVISE OD RUSKOG PRIRODNOG GASA   (opseg u procentima)
25
Izvor: Eurostat
100
Groningen 2,100 km3
Bovanenkovo 4,900 km3
2
6
Štokman 3,100 km3
Južni Pars 35,000 km3
Hugoton 2,300 km3
1
Izvor: Međunarodna agencija za energetiku (IEA)
7
Urengoj 6,300 km3
3
8
5
10
Hassi R’Mel 3,500 km3
Jamburg 3,900 km3
Galkiniš 2,800 km3
4
9
NAJVEĆA GASNA POLJA NA SVETU
Zapoljarne 2,700 km3
Poljska
Švedska
Belorusija
Norveška
Litvanija
Estonija
RU
Rusija
Finska
Severni tok 2
Nemačka
Severni tok
Letonija
Danska
Ispitivanje nakon polaganja cevovoda: Kada cevovod bude postavljen na morsko dno, sprovodi se monitoring kako bi se proverilo da li je adekvatno postavljen.
Nosač cevi: Cevi će biti isporučivane brodu koji postavlja cevovod sa nekoliko lokacija na ruti.
Više od 1.000 ljudi istovremeno radi na brodu.
Prethodno ispitivanje: Ispitivanje koje se sprovodi pre instalacije cevovoda kako bi se potvrdilo da je ruta zadovoljavajuća.
Vozilo na daljinsko upravljanje (ROV): Opremljen senzorima i instrumentima, uključujući kamere, ovo vozilo šalje informacije sa dna mora direktno na brod sa kog se vrši ispitivanje.
Dinamika postavljanja cevi može biti I do 3km dužine na dan.
BALTIČKO MORE
Brod za postavljanje cevovoda: Ovo je plutajuća fabrika gde se vrši isporuka zavarenih cevi sa nosača, koje se zatim postavljaju po sekcijama na morskom dnu.
360 cevi svaki dan mora da bude isporučeno brodu koji polaže cevi.
Severni tok 2 i zašto je toliko sporan?
Brod za postavljanje cevovoda Ovo je plutajuća fabrika gde se vrši isporuka zavarenih cevi sa nosača, koje se zatim postavljaju po sekcijama na morskom dnu.
Vozilo na daljinsko upravljanje Opremljen senzorima i instrumentima, uključujući kamere, ovo vozilo šalje informacije sa dna mora direktno na brod sa kog se vrši ispitivanje.
Prethodno ispitivanje Ispitivanje koje se sprovodi pre instalacije cevovoda kako bi se potvrdilo da je ruta zadovoljavajuća.
Nosač cevi Cevi će biti isporučivane brodu koji postavlja cevovod sa nekoliko lokacija na ruti.
Ispitivanje nakon polaganja cevovoda Kada cevovod bude postavljen na morsko dno, sprovodi se monitoring kako bi se proverilo da li je adekvatno postavljen.
Nemačka, Italija i druge države još su zadovoljne zbog sklapanja sporazuma sa ruskim gasnim monopolistom Gaspromom. Međutim, zemlje nekadašnjeg bivšeg istočnog bloka, kao što je Poljska, postale su naročito oprezne zbog jačanja uticaja Moskve, uprkos tome ili upravo zbog toga što su one najranjivije u slučaju mogućih prekida isporuke. Evropska unija je 2014. sprovela test koji treba da pokaže šta bi se desilo ukoliko bi Rusija obustavila isporuke gasa:
Takođe: Ruda gvožđa: 1.550.000 tona Agregat i cement: 450.000 tona Metalna žica: 43.000 tona
Finansiranje projekta Ukupni troškovi projekta procenjenuju se na 9,5 milijardi evra (11 milijardi američkih dolara). Svaka evropska kompanija koja učestvuje u projektu obezbediće po 950 miliona evra za finansiranje projekta. Gasprom jeste i ostaće jedini akcionar kompanije koja je vlasnik projekta: Nord Stream 2 AG Gasprom: 4,75 milijardi € Rusija Shell: 950 miliona € - Velika Britanija/Holandija OMV: 950 miliona € - Austrija ENGIE: 950 miliona € - Francuska Uniper: 950 miliona € - Nemačka Wintershall: 950 miliona € - Nemačka
Sa porastom tenzija između Moskve i Zapada, ogroman energetski projekat mogao bi gmizati po morskom dnu između Rusije i Evropske unije – reč je o podvodnom gasovodu pod nazivom Severni tok 2.
Različiti scenariji u slučaju šestomesečne obustave isporuke gasa ukazali su na to da bi Evropska unija beležila manjak od 5 do 9 milijardi kubnih metara gasa. Pojedine zemlje, poput Estonije i Finske, mogle bi izgubiti 80-100% potrebne količine gasa ukoliko bi Rusija obustavila isporuku.
Projekat za cilj ima da udvostruči kapacitet već izgrađenog Severnog toka 1 na 110 milijardi kubnih metara (m3) godišnje, što predstavlja više od četvrtine ukupne potrošnje gasa u Evropi. Severni tok 2 će povezati Rusiju i Nemačku preko Baltičkog mora zaobilazeći tradicionalnu rutu preko Ukrajine. Pojedine zemlje oštro su kritikovale Severni tok 2, unutar i van Evropske unije. Protivnici projekta strahuju da bi gasovod mogao da poveća suštinsku zavisnost od ruskog gasa uz argument da je projekat u suprotnosti sa međunarodnim sankcijama protiv Rusije, nakon što je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim. Aktivisti za zaštitu životne sredine izrazili su određenu zabrinutost u vezi sa štetom koju bi projekat mogao naneti pomorskom svetu. Zbog toga ga neki nazivaju “gasovod iz pakla”.
EVROPSKA ZAVISNOST OD RUSKOG GASA   Evropa već duže vreme zavisi od uvoza energenata iz Rusije, a za mnoge istočnoevropske zemlje gasovodi koji dovode gas su nasleđe iz vremena Sovjetskog saveza.
Dvadeset osam evropskih kompanija iz 11 zemalja je direktno uključeno u ovaj projekat. Nemačka kompanija Europipe, koja se bavi proizvodnjom cevi, obezbediće 90.000 cevi velikog prečnika, što je skoro polovina ukupne količine za izgradnju gasovoda.
ŠTA JE SEVERNI TOK 2? Severni tok 2 trebalo bi da bude najduži podvodni gasovod na svetu, preko kog će se dužinom od 1.230 kilometara transportovati prirodni gas od ruske obale na Baltičkom moru do Grajfsvalda u Nemačkoj.
Geografska blizina susednoj zemlji bogatoj prirodnim resursima kojoj nedostaje novca može izgledati kao prednost za Evropsku uniju, ali to nije uvek slučaj. Spor između Rusije i Ukrajine iz 2009. ostavio je mnoge zemlje članice EU bez gasa tokom dve nedelje usred zime. Ruska aneksija Krima 2014. donela je još jednu geopolitičku komplikaciju po pitanju snabdevanja Evrope gasom.
Na svom putu, on će prolaziti kroz teritorijalne vode Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke, gde će se povezati na evropsku gasnu mrežu. Pripremni radovi na projektu su već počeli, dok bi gasovod trebalo da bude završen krajem 2019. godine. Dvostruki gasovod se sastoji od oko 200.000 pojedinačnih cevi, od kojih je svaka duga 12 metara i teška 24 tone. Poput svog “starijeg brata”, Severni tok 2 imaće kapacitet da se njim transportuje 55 milijardi kubnih metara prirodnog gasa na godišnjem nivou, što je dovoljno za snabdevanje 26 miliona domaćinstava, odnosno moći će da zadovolji 13% ukupnih potreba za gasom u Evropi. (Evropska unija je 2016. godine potrošila 428,8 kubnih metara gasa.) Severni tok 2 će isporučivati gas do Evrope sa jednog od najvećih gasnih polja na svetu – gasnog polja Bovanenkovo, koje se nalazi na ruskom poluostrvu Jamal, na severu zemlje. Ukupne rezerve gasa u ovom gasnom polju iznose 4.900 kubnih kilometara.
NA KOJI NAČIN ĆE BITI IZGRAĐEN SEVERNI TOK 2? Za izgradnju gasovoda biće potrebno ukupno 2.424.000 tona čelika. To je 332 puta više čelika nego što je bilo potrebno za izgradnju Ajfelovog tornja.
Severni tok 2 i zašto je toliko sporan?
ULOGA UKRAJINE Pozicija Ukrajine kao glavne tranzitne zemlje za ruski gas donosi joj izvesnu političku moć, uz preko potrebna sredstva. “Jednom kada Severni tok 2 bude izgrađen [predsednik Rusije Vladimir, prim. aut.] Putin sa Ukrajinom može da radi šta god poželi, a onda bi njegova vojska mogla da se nađe na istočnoj granici Evropske unije”, izjavio je premijer Poljske Mateuš Moravjecki u februaru 2018.
1. Prethodno ispitivanje Ispitivanje koje se sprovodi pre instalacije cevovoda kako bi se potvrdilo da je ruta zadovoljavajuća. 2. Brod za postavljanje cevovoda Ovo je plutajuća fabrika gde se vrši isporuka zavarenih cevi sa nosača, koje se zatim postavljaju po sekcijama na morskom dnu. 3. Nosač cevi Cevi će biti isporučivane brodu koji postavlja cevovod sa nekoliko lokacija na ruti. Dinamika postavljanja cevi može biti I do 3km dužine na dan. 4. Ispitivanje nakon polaganja cevovoda Kada cevovod bude postavljen na morsko dno, sprovodi se monitoring kako bi se proverilo da li je adekvatno postavljen. Vozilo na daljinsko upravljanje (ROV): Opremljen senzorima i instrumentima, uključujući kamere, ovo vozilo šalje informacije sa dna mora direktno na brod sa kog se vrši ispitivanje.
POLJSKI I BALTIČKI UGAO GLEDANJA   Poljsko antimonopolsko regulatorno telo iznelo je primedbu na stvaranje konzorcijuma između Gasproma i zapadnih kompanija koje učestvuju u projektu, baziranu na jakoj poziciji koju Gasprom zauzima na poljskom tržištu i na mogućnosti da Severni tok 2 dodatno ojača poziciju Gasproma u pregovorima sa potrošačima gasa u Poljskoj. Poljska, koja je najstariji kupac ruskog prirodnog gasa (od 1944. godine) trenutno se oslanja na Rusiju od koje kupuje dve trećine potrebne količine gasa. Međutim, ne planira da produži ugovor sa Gaspromom nakon 2022. kada ističe ugovor. Poljska je izgradila terminal za tečni prirodni gas (LNG) tako da može da kupuje gas od Sjedinjenih Američkih Država. Nada se da će izgraditi sopstveni Baltički gasovod – kojim bi se gas dopremao iz Norveške. “Ne diverzifikujemo izvore snabdevanja gasom da bismo nastavili [saradnju, prim. prev.] sa Rusijom. To je pitanje bezbednosti i Baltički gasovod nije deo pregovora sa Gaspromom“, izjavio je Pjotr Naimski, koji nadgleda poljsku stratešku infrastrukturu u oblasti energetike. Slično Poljskoj, susedna Litvanija je takođe izgradila LNG terminal i primila prvu isporuku i Sjedinjenih Država 2017. godine, čime je prekinula Gaspromom stopostotni monopol u toj zemlji. „Srećni smo što smo došli do tačke na kojoj uvoz gasa iz Sjedinjenih Država nije samo politički poželjan, već i ekonomski održiv“, izjavio je ministar energetike Žigimantas Vaičunas. Letonija i Estonija dele zabrinutost Poljske i Litvanije. Sve tri Baltičke zemlje i Poljska potpisale su zajedničko pismo u kom je Severni tok 2 nazvan „instrumentom ruske državne politike“, što bi „trebalo posmatrati u širem kontekstu aktuelne ruske agresije u vojnom, informacionom i sajber smislu.“
Nord Stream 2 And Why It's So Contentious
Pipeline From Hell?
AUTORI: Karlos Koeljo I Vojtek Grojec 21. septembar 2018.
AUTORI: Karlos Koeljo I Vojtek Grojec 21. septembar 2018.
Projekat za cilj ima da udvostruči kapacitet već izgrađenog Severnog toka 1 na 110 milijardi kubnih metara (m3) godišnje, što predstavlja više od četvrtine ukupne potrošnje gasa u Evropi. Severni tok 2 će povezati Rusiju i Nemačku preko Baltičkog mora zaobilazeći tradicionalnu rutu preko Ukrajine. Pojedine zemlje oštro su kritikovale Severni tok 2, unutar i van Evropske unije. Protivnici projekta strahuju da bi gasovod mogao da poveća suštinsku zavisnost od ruskog gasa uz argument da je projekat u suprotnosti sa međunarodnim sankcijama protiv Rusije, nakon što je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim. Aktivisti za zaštitu životne sredine izrazili su određenu zabrinutost u vezi sa štetom koju bi projekat mogao naneti pomorskom svetu. Zbog toga ga neki nazivaju “gasovod iz pakla”.
ŠTA JE SEVERNI TOK 2? Severni tok 2 trebalo bi da bude najduži podvodni gasovod na svetu, preko kog će se dužinom od 1.230 kilometara transportovati prirodni gas od ruske obale na Baltičkom moru do Grajfsvalda u Nemačkoj.
Na svom putu, on će prolaziti kroz teritorijalne vode Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke, gde će se povezati na evropsku gasnu mrežu. Pripremni radovi na projektu su već počeli, dok bi gasovod trebalo da bude završen krajem 2019. godine. Gasovod “blizanac” se sastoji od oko 200.000 pojedinačnih cevi, od kojih je svaka duga 12 metara i teška 24 tone. Poput svog “starijeg brata”, Severni tok 2 imaće kapacitet da se njim transportuje 55 milijardi kubnih metara prirodnog gasa na godišnjem nivou, što je dovoljno za snabdevanje 26 miliona domaćinstava, odnosno moći će da zadovolji 13% ukupnih potreba za gasom u Evropi. (Evropska unija je 2016. godine potrošila 428,8 kubnih metara gasa.) Severni tok 2 će isporučivati gas do Evrope sa jednog od najvećih gasnih polja na svetu – gasnog polja Bovanenkovo, koje se nalazi na ruskom poluostrvu Jamal, na severu zemlje. Ukupne rezerve gasa u ovom gasnom polju iznose 4.900 kubnih kilometara.
NA KOJI NAČIN ĆE BITI IZGRAĐEN SEVERNI TOK 2? Za izgradnju gasovoda biće potrebno ukupno 2.424.000 tona čelika. To je 332 puta više čelika nego što je bilo potrebno za izgradnju Ajfelovog tornja.
EVROPSKA ZAVISNOST OD RUSKOG GASA   Evropa već duže vreme zavisi od uvoza energenata iz Rusije, a za mnoge istočnoevropske zemlje gasovodi koji dovode gas su nasleđe iz vremena Sovjetskog saveza.
ULOGA UKRAJINE Pozicija Ukrajine kao glavne tranzitne zemlje za ruski gas donosi joj izvesnu političku moć, uz preko potrebna sredstva. “Jednom kada Severni tok 2 bude izgrađen [predsednik Rusije Vladimir, prim. aut.] Putin sa Ukrajinom može da radi šta god poželi, a onda bi njegova vojska mogla da se nađe na istočnoj granici Evropske unije”, izjavio je premijer Poljske Mateuš Moravjecki u februaru 2018.
POLJSKI I BALTIČKI UGAO GLEDANJA  Poljsko antimonopolsko regulatorno telo iznelo je primedbu na stvaranje konzorcijuma između Gasproma i zapadnih kompanija koje učestvuju u projektu, baziranu na jakoj poziciji koju Gasprom zauzima na poljskom tržištu i na mogućnosti da Severni tok 2 dodatno ojača poziciju Gasproma u pregovorima sa potrošačima gasa u Poljskoj. Poljska, koja je najstariji kupac ruskog prirodnog gasa (od 1944. godine) trenutno se oslanja na Rusiju od koje kupuje dve trećine potrebne količine gasa. Međutim, ne planira da produži ugovor sa Gaspromom nakon 2022. kada ističe ugovor. Poljska je izgradila terminal za tečni prirodni gas (LNG) tako da može da kupuje gas od Sjedinjenih Američkih Država. Nada se da će izgraditi sopstveni Baltički gasovod – kojim bi se gas dopremao iz Norveške. “Ne diverzifikujemo izvore snabdevanja gasom da bismo nastavili [saradnju, prim. prev.] sa Rusijom. To je pitanje bezbednosti i Baltički gasovod nije deo pregovora sa Gaspromom“, izjavio je Pjotr Naimski, koji nadgleda poljsku stratešku infrastrukturu u oblasti energetike. Slično Poljskoj, susedna Litvanija je takođe izgradila LNG terminal i primila prvu isporuku i Sjedinjenih Država 2017. godine, čime je prekinula Gaspromom stopostotni monopol u toj zemlji. „Srećni smo što smo došli do tačke na kojoj uvoz gasa iz Sjedinjenih Država nije samo politički poželjan, već i ekonomski održiv“, izjavio je ministar energetike Žigimantas Vaičunas. Letonija i Estonija dele zabrinutost Poljske i Litvanije. Sve tri Baltičke zemlje i Poljska potpisale su zajedničko pismo u kom je Severni tok 2 nazvan „instrumentom ruske državne politike“, što bi „trebalo posmatrati u širem kontekstu aktuelne ruske agresije u vojnom, informacionom i sajber smislu.“
Priča: Karlos Koeljo i Vojtek Grojec Urednik: Koilin O’Konor Produkcija: Karlos Koeljo Asistenti na istraživanju: Ivan Guterman i Kaisa Aliksar Prevod na srpski: Mila Đurđević Ilustracija: Karlos Koeljo